Svima nam se, priznali to ili ne, ponekad desi da nas gasovi iznenade – na sastanku, u bioskopu, ili bilo gde drugo. Međutim, treba da znate da se gasovi dešavaju svima. Ali, kada se to dešava često i ako ne možete da ih kontrolišete, oni znaju biti veliki problem. Smatra se da svaki treći pacijent povremeno ili stalno ima neprijatan osećaj nadutosti i povećano stvaranje gasova.
Zašto nastaju gasovi?
Sa doc. dr sci. med. Dušanom Popovićem, internistom-gastroenterohepatologom Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ u Beogradu, razgovaramo zašto nastaju gasovi i kako da ih ublažimo.
Gasovi su normalna fiziološka pojava i dešavaju se svima. Svaka osoba ima određenu količinu gasa u crevima, koja se stvara u normalnim okolnostima i obično ne prouzrokuje nikakve tegobe. Javljaju se kao posledica razgradnje sastojaka iz hrane pod dejstvom mikroorganizama koji su prirodni „stanovnici“ našeg debelog creva. Gasovi se eliminišu par puta dnevno, u proseku 5-15 puta dnevno, ali kod nekih osoba i češće.. Međutim, problem nastaje kada se nadutost ili gasovi javljaju prečesto, ili kada učestalo podrigivanje, osećaj težine ili grčevi dodatno prate nadutost, što sve zajedno utiče na kvalitet života.
Koji su uzroci povećanog stvaranja i ispuštanja gasova?
Veća količina gasova se javlja kada se prilikom obroka proguta više vazduha ili se obrok sastoji od hrane koja se „teže vari“. Gutanje vazduha je glavni izvor gasova u stomaku. Prilikom jedenja i pijenja gutanje male količine vazduha je normalno, kao i prilikom gutanja pljuvačke. Veće količine vazduha možete da progutate kada brzo, halapljivo jedete, uzimate velike gutljaje tečnosti, žvaćete žvaku ili pušite.
Takođe, velika količina gasova može biti i posledica postojećeg medicinskog stanja poput lošeg varenja ili funkcionalnog poremećaja. Debelo crevo je puno bezopasnih bakterija, od kojih neke održavaju creva zdravim. Neki ugljeni hidrati se ne vare potpuno enzimima u želucu i tankom crevu, već su podložni varenju od strane bakterija. Nusprodukti tog procesa su, između ostalog, i gasovi kao što su ugljenik dioksid, vodonik i metan. Malobrojni sastojci gasova imaju neprijatan miris, kao što je sumpor kog ima u tragovima.
Gasovi se mogu pojačano stvarati i zbog uzimanja antibiotika čiji sastav remeti bakterijsku crevnu floru. Neke namirnice i supstance koje mogu izazvati gasove u crevima su: pasulj i sočivo, mlečni proizvodi koji sadrže laktozu, fruktoza i sorbitol koji se nalaze u voću, a koriste se i kao zaslađivači, hladna hrana i ledena pića. Neke bolesti takođe mogu da uzrokuju preterano nadimanje i gasove. Na primer, kod osoba sa dijabetesom funkcija tankog creva može da postane sporija tokom vremena. To uzrokuje prekomeran rast bakterija unutar creva, sa lošim varenjem nutrijenata.
Šta savetujete pacijentima – kako da se gasovi ublaže?
Svima koje muče ovakve tegobe prvo se savetuje da promene način ishrane, da izmene način pripremanja obroka, ali i navike. To znači da bi trebalo smanjiti unos one hrane zbog koje se osoba oseća naduto, ima veću produkciju gasova ili čest osećaj punoće u stomaku.
Da biste se rešili ove uporne i nelagodne pojave i popravili kvalitet svog života potrebno je pronaći dugotrajno rešenje. Ja svojim pacijentima preporučujem Flobian®.
Flobian® pomaže da se smanji produkcija gasova i ublaži nadutost, što je i dokazano kod 95% korisnika koji su osetili poboljšanje.
Doc. dr sci. med. Dušan Popović, prim. internista-gastroenterohepatolog,
Odeljenje gastroenterologije i hepatologije Klinike za internu medicinu KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, Beograd