Sindrom nervoznih creva – nadutost i gasovi

O sindromu nervoznog creva, tegobama i faktorima rizika za nastanak ove bolesti, o uticaju ishrane na pojavu, ali i pogoršanje simptoma, razgovarali smo sa Doc. dr Brankom Filipović, gastroenterologom KBC „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu.

Problemi u crevnom pražnjenju (dijareja, zatvor ili oba) udruženi sa bolom ili osećajem neprijatnosti u trbuhu, bez bilo kakvih abnormalnosti na crevima kao ni promenama laboratorijskih parametara, mogu biti znak da je u pitanju jedan od najčešćih funkcionalnih gastroeintestinalnih poremećaja – sindrom nervoznog creva.

Faktori rizika za sindrom nervoznih creva

Brojni su  faktori rizika koji utiču na pojavu simptoma – godine starosti, pol, način ishrane, ranije preležane stomačne infekcije, ali i  nivo obrazovanja, porodični prihodi, određeni psihički poremećaji. Velike analize su pokazale da ranije preležana gastrointestinalna infekcija, ženski pol, starost između 39 do 50 godina, podatak o alergiji na hranu, konzumiranje alkoholnih pića, anksioznost/depresivnost, predstavljaju značajne faktore rizika za oboljevanje. Nastanku ove bolesti doprinosi i narušena crevna mikrobiota, kao i određene vrste namirnica u hrani. Zbog izražene raznovrsnosti IBS simptoma, široka paleta terapijskih modaliteta se primenjuje u lečenju, ali je najefikasniji upravo onaj protokol koji je usmeren na lečenje primarnog, dominantnog simptoma.

Ishrana predstavlja centralno i konstantno pitanje kod obolelih. Kod više od 70% pacijenata početak ili pogoršanje simptoma je povezano sa određenom vrstom hrane. Izbegavanje određenih namirnica kao što su pšenica, citrusno voće, kofein, i alkohol umnogome doprinosi poboljšanju tegoba. Pacijentima se preporučuje da imaju obrok u tačno isplanirano vreme, da smanje unos namirnica bogatih vlaknima i isključe hranu bogatu laktozom.

Preporuka je da ne unose namirnice koje im izazivaju tegobe kao što su pasulj, kupus i luk i da ograniče unos namirnica kao što su kafa, alkohol i hrana bogata mastima. Brojna istraživanja su pokazala da FODMAP dijeta značajno doprinosi smanjenju odredjenih IBS tegoba, pre svega nadutosti, bola u stomaku i dijareje. Poslednjih godina se naročito insistira u primeni ovog režima koji podrazumeva ograničenje unosa ugljenih hidrata koji se slabo apsorbuju i podležu bržoj fermentaciji pod dejstvom bakterija u crevima.

Unos veće količine soli i aditiva iz hrane izaziva nadutost

Poslednjih nekoliko decenija, brz način života, izbor namirnica, ali i njihova priprema, doveo je do unosa veće količine soli pre svega, ali i aditiva koji predstavljaju osnovni sastojak zapadnjačnog načina ishrane. Unos veće količine soli i aditiva iz hrane kao što su emulgatori ili veštački zaslađivači, dovodi do promena crevnog mikrobioma, čime se može objasniti značajan porast pojave IBS u razvijenim zemljama Zapadne Evrope.

Flobian rešava nadutost i gasove u crevima

Probiotska kultura Lactobacillus plantarum 299v patentiranim mehanizmom delovanja sprečava stvaranje gasnih mehurova u crevima i dovodi do smanjenja najčešćih IBS tegoba – gasova, nadutosti, grčeva i bolova. Preparat Flobian® u samo jednoj kapsuli sadrži čak dvadeset milijardi Lactobacillus plantarum 299v, a komfornim doziranjem od jedne kapsule dnevno u preporučenom periodu od 4 do 6 nedelja, ova probiotska bakterija može biti dugoročno rešenje problema kod svih IBS tegoba.

 

Flobian

 

Doc. dr Branko Filipović
gastroenterolog
KBC „Dr Dragiša Mišović“; Beograd